Meni


SRB / ENG

Opportunity Banka A.D. Novi Sad
Bulevar Oslobođenja 2A
Novi Sad
Tel: 021 530 111, 530 024

 

Naši klijentiSZTR Astra

Pletene i kukičane čarape iz domaće radinosti

Elmedina Hrustemović iz Prijepolja, 2003. godine, osnovala je porodičnu firmu „Astra“ za proizvodnju pletenih i kukičanih čarapa. Od neizvesnog početka rada na starim mašinama, „Astra“ je danas postala brend koji svoje proizvode ne nudi uspešno samo domaćem već i na inostranom tržištu.


Elmedina, vi ste svoju porodičnu firmu otvorili vodeći se prethodnim poslovnim iskustvom. Kako je izgledao početak?

U zanat pravljenja čarapa ušla sam još 1995. godine i ovo je bio logičan nastavak. Prve mašine smo nabavljali iz Italije i Austrije a prošle godine kupili smo nove, aukcijskom kupovinom od slovenačke firme „Polzela“ koja je, nakon 85 godina postojanja, prestala da posluje. Tamo smo otišli razmontirali mašine, dovezli ih šleperom, montirali i tako smo počeli da radimo i polako proširujemo posao.
Vremenom smo došli do toga da te stare, danas zamenimo sa 32 nove mašine koje finansirali sredstvima namenskog kredita, tako da sada možemo da napravimo od milion i po do dva miliona komada čarapa godišnje.


Koji je bio najveći problem kada ste započeli?

Nedostatak ljudi koji bi radili. U to vreme u Prijepolju je radila fabrika Ljubiša Miodragović koja se bavila teškim tekstilom poput vojnih odela i košulja. Svi ljudi koji su potencijalno mogli da rade kod nas, već su bili tamo zaposleni i bila je velika muka pronaći zaposlene. Pored toga, postojala je i konfekcija Iris u okviru koje su žene šile radnu i modnu konfekciju i nisu imale nikakvog iskustva sa čarapama. Ipak, dve godine smo radili bez profita i uspeli da se nekako izborimo.
U tom periodu, usled nedostatka servisera koji bi održavali mašine, pored svih tajni čaraparstva, bili smo prinuđeni da naučimo i sve ono što smo morali o mehanici i elektronici. To je, valjda, proces kroz koji svaki preduzetnik prolazi.



Dve godine nakon početka stvari su krenule nabolje.

Tada smo počeli da se fokusiramo na izvoz naših proizvoda u zemlje bivše SFRJ. Danas 98 procenata onoga što napravimo izvozimo za Crnu Goru i Bosnu. Ali, trebalo je prvo izgraditi mrežu, uspostaviti kontakte i to je bio veoma naporan poduhvat. Proizvodne kapacitete smo imali, ali je potraga za partnerima je bio najveći problem.
Uzeli smo uzorke i cenovnike i odlazili da razgovaramo direktno sa potencijalnim partnerima. Ono što nam je bilo važno jeste da to budu ljudi koji se bave veleprodajom. Računica nam je bila takva da, bez obzira na cenu koju postignemo, ono što je najvažniji faktor jeste količina koja se proda.
Jednostavno, isplativije je vele-prodavcu prodati 50.000 pari čarapa po nižoj ceni, nego li nekome ko se bavi maloprodajom prodati 1.000 pari za višestruko veći iznos i još čekati da se naplatiš.
Maloprodajom se bavimo samo u Prijepolju gde imamo jedan mali lokal u kome prodajemo čarape po prilično niskim cenama. Pored toga naše čarepe se mogu naći u Novom Pazaru, Sjenici, Novoj Varoši, priboju… a nadamo se saradnji i sa nekim firmama u Beogradu i Pančevu.


Kako izgleda saradnja sa vašim partnerima? Na koji način im isporučujete robu?

Jedan od problema je to što kupci, pogotovu oni iz regiona, ne žele da dolaze po robu tako da smo to preuzeli na sebe. Dostavljanje robe je veoma komplikovan proces i traje 2-3 dana. Potrebno je prvo da ide na carinjenje, pa postoji administracija na rascarinjenju, zatim sve to treba odneti na datue adrese…
Zato smo i napravili takav mehanizam da mi završavamo sve. Imamo dve prikolice i džip kojima razvozimo robu. Partnerima je dostava besplatna, a zauzvrat, nemamo nikakvih problema što se tiče naplate i saradnje.



Kako ste se izborili sa konkurencijom?

Zapravo mi nemamo pravu konkurenciju. Čarapara u Srbiji nema mnogo. Možda desetak, ali se radi o firmama koje prave male količine. S druge strane, ono što se uvozi u našem regionu je roba iz Turske i Kine, ali je razlika u kvalitetu velika i uvozi se manja količina po većim cenama, tako da nemamo pravu konkurenciju.
Imali smo problema jedino sa time da su neki pokušali da nas kopiraju. U ambalaži istoj kao što je naša prodavali su čarape znatno lošijeg kvaliteta, ali i sa time smo se izborili jer smo naše patente i nazive zaštitili u zavodu za intelektualnu svojinu i na međunarodnom nivou u Ženevi.


Koliko je korona uticala na vaše poslovanje?

Radimo najmanje 50% slabije. Novac se ne kreće, ljudi su u grču, slabije je kretanje i posledično je i sama prodaja opala.
Ipak, nastavljamo da radimo i pravimo zalihe nadajući se da će sve ovo proći i da ćemo moći da ponovo slobodno radimo.



Kakvi su vam planovi za dalje?

Za sada imamo 18 artikala i nameravamo da da uvedemo dosta novih. Imamo dovoljno mašina i sada nam je ideja da nađemo veći prostor za proizvodnju.
Takođe, mada je to nešto što je na dugom štapu, u planu je i da pokušamo izlazak na šire evropsko tržište.