Meni


SRB / ENG

Opportunity Banka A.D. Novi Sad
Bulevar Oslobođenja 2A
Novi Sad
Tel: 021 530 111, 530 024

 

Agro EaSI Edukacija“Ne pali strnjiku”! Zaori žetvene ostatke

06/09/2021


Kampanja „Ne pali strnjiku!“ se organizuje sa ciljem podizanja svesti javnosti o velikoj opasnosti i potencijalnoj šteti koju može prouzrokovati praksa spaljivanja strnjike na otvorenom prostoru. Ovu  kampanju su pokrenuli Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnim fondom za životnu sredinu – GEF .

Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist izazivača bolesti. Paljenjem organske mase dobija se pepeo koji vetar oduva u razne pravce, a pošto su paljevine često u blizini puta, ugroženi su i učesnici u saobraćaju. Ovoj meri se protivzakonito pribegava kako bi se izbegli neophodni troškovi, iako je protivzakonita i nepovoljno utiče na životnu sredinu.

Samo na Zlatiboru je ove godine izgorelo oko 200 hektara šume i niskog rastinja, a u toku prethodnih osam godina u celoj Srbiji registrovano oko 90.000 požara na otvorenom, pa iz “Srbijašuma” upozoravaju da su šumški ekosistemi ugroženi dugotrajnim sušnim periodima, ali i klimatskim i ljudskim faktorom.

Šta to vi možete uraditi, a da nije paljenje strnjišta?

Paljenje strništa ne donosi ništa korisno i samo šteti proizvođačima.  Zato je važno odmah nakon žetve zaorati biljne ostatke, odnosno obaviti ljuštenje strništa.

Isto tako se preporučuje zaoravane žetvenih ostataka. Na ovaj način se poboljšava vodni režim zemljišta. Stvara se rastresit sloj na površini oranice, a on sprečava isparavanje vlage. Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnjika zaorana u vreme jesenjeg oranja ima čak za dva do 2,5 odsto više vlage od onog na kome ovaj posao nije obavljen.

Takođe, ovom metodom se izaziva nicanje semena korova, koji se kasnije mnogo lakše uništi.

Ukoliko zaoravate, u zemljište se unose preostali delovi biljaka posle žetve, koji zapravo predstavljaju jednu vrstu, doduše slabijeg, đubrenja. Takođe, stvaraju se i uslovi za blagovremeno i potpuno duboko obrađivanje zemljišta, a takvo zemljište se manje stvrdne. Zbog zaoravanja se čak ubrzava mineralizacija biljnih ostataka, odnsno biljkama se obezbeđuje više hrane, koja je lao pristupačna.

Zaorava se odmah nakon žetve, ali može i kasnije. Zaoravanje i nakon dva meseca od žetve bolje je nego da se uopšte ne obavi. Zaoravanje se obavlja  plugom ili tanjiračom na dubinu od 10 do 15 centimetara.